Hrana, računi, stambeno pitanje, školovanje… To su stavke za koje građani širom sveta izdvajaju najviše novca
Gde god da rade, i koliko god da zarađuju, ljudi imaju potrebu da štede. Osim ako ne pripadaju onom malom procentu (1%) bogataša, koji “troše šakom i kapom”, ne pitajući za cene.
Najteži deo procesa štednje je početak: odakle i kako početi? Opravdanja za trošenje bez plana uglavnom su vezana za “manjak novca”, “nisku platu”, “mnogo rashoda”. Ali, zato morate imati detaljan plan.
Elizabet Voren, profesorka prava s fokusom na temu bankrota, osmislila je zanimljivo pravilo “50-30-20”, koje znači sledeće:
Tačno 50% vaše zarade treba da ide na fiksne izdatke, kao što su stan, rate, računi, hrana 30% se odnosi na hranu koju jedete napolju, zatim na aktivnosti poput teretane, praznika, putovanja; a 20% od mesečnog prihoda vezano je za štednju.
Dakle, shodno ovom pravilu, svakog meseca bi trebalo da izdvojite 20% od svojih primanja “sa strane”. Ako zarađujete 60.000 dinara mesečno, iznos za štednju je 12.000 dinara. Ovo pravilo je svakako lakše sprovesti u delo ako živite sa nekim i delite troškove, ali vredi pokušati.
To znači da, ako recimo vi i partner/ka za mesec dana zaradite ukupno 120.000 dinara, mesečno možete da uštedite 24.000 dinara. Ostaje vam 96.000 dinara za ostale troškove: stan, račune, hranu, zabavne aktivnosti. Ovde su svakako u prednosti oni koji ne plaćaju zakup stana.
Ako ste podstanar, krenite sa 10% od iznosa plate – namenjenih ciljevima štednje. U odnosu na to, bračni par koji mesečno zaradi 120.000 dinara, “sa strane” ostavlja 12.000 dinara ili oko 100 evra.
Prema podacima iz druge polovine januara 2021, prosečna neto zarada u Srbiji, u novembru prošle godine, iznosila je 60.926 dinara. Medijalna neto zarada za isti mesec 2020. je bila 46.861 dinar, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Kako je u Evropi?
Prema podacima Eurostata, mesečna prosečna neto primanja građanina EU iznose 1.473 evra. Ako se na taj iznos primeni pomenuti metod, to znači da 736 evra ide na prvu kategoriju, 441 evro na drugu, a 294 je ostavljeno za štednju.
Ako bi prosečni Evropljanin sledio pravilo “50-30-20”, mesečno bi uštedeo skoro 300 evra, a godišnje – oko 3.500 evra. Naravno, nije dovoljno uvesti samo ovo pravilo, već i voditi računa o stilu života.
Dakle, pratite cene i akcije, vodite računa o tome kada je jeftinija struja (čitaj: noću), ne kupujte stvari koje vam nisu neophodne, smanjite kupovinu “hrane i pića za poneti”.
(kutaknet.com / telegraf.rs)
