Ovo je mrtva pčela.
Na njenim nogama još uvek je polen – polen maslačka. Njen jezik viri, znak poslednjih trenutaka života.
Šta ju je ubilo? Ne nešto što biste očekivali. Ne hladnoća. Ne insekticid direktno raspršen po njoj.
Ubio ju je ubica korova – hemikalija koju svakodnevno koristimo da “očistimo” dvorišta i livade.
Proleće je stiglo. A sa njim i maslačak – prva i često jedina hrana za pčele.
Upravo sada, kada priroda pokušava da se probudi, pčele traže energiju u svakom cvetu koji mogu naći.
Nažalost, ono što mi zovemo „korov“, priroda vidi kao izvor života.
Ova pčela je uginula hraneći se maslačkom. Na tom maslačku je bio herbicid. I to ju je ubilo.
‼️ Molimo vas – ne prskajte korov dok ne procvetaju kupine.
Na mnogim mestima širom našeg regiona, korovi, cveće i voćke su jedini izvor hrane za pčele sve do sredine juna.
Imajte na umu – korova ima daleko više nego kultivisanog cveća ili voćaka. Pčele nemaju izbora – one sakupljaju ono što im priroda nudi. Ako im to oduzmemo, oduzimamo im šansu da prežive.
I onda dolazimo do surove istine:
Nema pčela – nema oprašivanja.
Nema oprašivanja – nema hrane za nas.
Svi gladujemo.
Zato, sledeći put kad posegnete za prskalicom:
Zastanite. Pogledajte oko sebe.
Možda baš taj “korov” koji želite da uklonite – nekome znači život.
