Potočarka je pravi “zeleni heroj” u svetu povrća – prepuna je vitamina, antioksidanasa i korisnih biljnih jedinjenja.
Potočarka ima dugu istoriju – koristili su je stari Grci i Rimljani, a ima dokaza da je Hipokrat naredio da se gaji ova biljka oko izvora kraj prve bolnice koju je osnovao.
Znameniti lekar je koristio ovu lekovitu biljku za različite poremećaje krvotoka, a na ostrvu Kritu se i danas veruje da je ova skromna samoniklica efikasan afrodizijak.
Sitni listovi ljutkastog ukusa mnogima danas izgledaju kao običan korov, ali potočarka je proglašena najzdravijom biljkom na svetu.
Potočarka pripada istoj familiji kao i kelj, kupus i prokelj. Ova biljka ne samo da se može pohvaliti ukusom koji osvaja, već je i krcata hranljivim materijama. Jedna šolja koja teži samo 30 grama sadrži samo četiri kalorije, a zadovoljava sve dnevne potrebe za vitaminom K, kao i 24 odsto vitamina C i 22 odsto vitamina A. Bonus su i kalcijum, mangan, gvožđe, magnezijum, folati i još dosta mikronutrijenata.
Potočarka je puna antioksidanasa – ova jedinjenja su ključni borci protiv oksidativnog stresa, koji se povezuje sa hroničnim bolestima poput dijabetesa i kardiovakularnim problemima. Jedno istraživanje je pokazalo da potočarka sadrži više od 40 flavonoida (biljnih jedinjenja) i da od svih 12 analiziranih biljaka – potočarka ima najjače antioksidativne moći.
Potočarka sadrži karotenoide koji snižavaju krvni pritisak i rizik od infarkta, a bogata je nitratima koji šire krvne sudove, smanjuju zapaljenja i regulišu krvotok. Istraživanja ukazuju da bi mogla biti veoma korisna u obaranju lošeg holesterola.
Vitamin K nije samo dobar za zgrušavanje krvi – on je ključan i za zdravlje kostiju, a šolja potočarke sadrži više od 100 odsto preporučene dnevne količine ovog vitamina. Uz to donosi i kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum – sve što treba da kosti budu što jače.
Jedna šolja potočarke zadovoljava petinu dnevne potrebe za vitaminom C, koji igra glavnu ulogu u jačanju imuniteta. Svi koji kubure sa čestim infekcijama trebalo bi da koriste potočarku svaki dan, bilo u salati ili supi.
Zahvaljujući nitratima koji poboljšavaju cirkulaciju i snižavaju pritisak, potočarka može da pomogne i u fizičkim performansama. Ova zdrava biljka sadrži lutein i zeaksantin – karotenoide koji štite oči od štetnog plavog svetla i smanjuju rizik od katarakte i makularne degeneracije. Uz to, vitamin C dodatno štiti oči.
Potočarka može da se jede sirova, blago barena, u salatama, sendvičima, supama, uz jaja, ili izblendana kao pesto sos.
Potočarka raste samonikla u vlažnim predelima oko potoka i rečica, baš kao što joj ime kaže, a može se gajiti u bašti ukoliko imate sličnu, dobro navodnjenu zemlju u hladovini. Seme se seje sa razmakom od 15 do 30 centimetara, a lišće možete da berete već dvadesetak dana nakon setve. Možete da je gajite i u saksiji, pod uslovom da obezbedite dovoljno vlage i hladovine. Pročitajte i
Potočarka ima dugu istoriju – koristili su je stari Grci i Rimljani, a ima dokaza da je Hipokrat naredio da se gaji ova biljka oko izvora kraj prve bolnice koju je osnovao.
Znameniti lekar je koristio ovu lekovitu biljku za različite poremećaje krvotoka, a na ostrvu Kritu se i danas veruje da je ova skromna samoniklica efikasan afrodizijak.
Sitni listovi ljutkastog ukusa mnogima danas izgledaju kao običan korov, ali potočarka je proglašena najzdravijom biljkom na svetu.
Potočarka pripada istoj familiji kao i kelj, kupus i prokelj. Ova biljka ne samo da se može pohvaliti ukusom koji osvaja, već je i krcata hranljivim materijama. Jedna šolja koja teži samo 30 grama sadrži samo četiri kalorije, a zadovoljava sve dnevne potrebe za vitaminom K, kao i 24 odsto vitamina C i 22 odsto vitamina A. Bonus su i kalcijum, mangan, gvožđe, magnezijum, folati i još dosta mikronutrijenata.
Potočarka je puna antioksidanasa – ova jedinjenja su ključni borci protiv oksidativnog stresa, koji se povezuje sa hroničnim bolestima poput dijabetesa i kardiovakularnim problemima. Jedno istraživanje je pokazalo da potočarka sadrži više od 40 flavonoida (biljnih jedinjenja) i da od svih 12 analiziranih biljaka – potočarka ima najjače antioksidativne moći.
Potočarka sadrži karotenoide koji snižavaju krvni pritisak i rizik od infarkta, a bogata je nitratima koji šire krvne sudove, smanjuju zapaljenja i regulišu krvotok. Istraživanja ukazuju da bi mogla biti veoma korisna u obaranju lošeg holesterola.
Vitamin K nije samo dobar za zgrušavanje krvi – on je ključan i za zdravlje kostiju, a šolja potočarke sadrži više od 100 odsto preporučene dnevne količine ovog vitamina. Uz to donosi i kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum – sve što treba da kosti budu što jače.
Jedna šolja potočarke zadovoljava petinu dnevne potrebe za vitaminom C, koji igra glavnu ulogu u jačanju imuniteta. Svi koji kubure sa čestim infekcijama trebalo bi da koriste potočarku svaki dan, bilo u salati ili supi.
Zahvaljujući nitratima koji poboljšavaju cirkulaciju i snižavaju pritisak, potočarka može da pomogne i u fizičkim performansama. Ova zdrava biljka sadrži lutein i zeaksantin – karotenoide koji štite oči od štetnog plavog svetla i smanjuju rizik od katarakte i makularne degeneracije. Uz to, vitamin C dodatno štiti oči.
Potočarka može da se jede sirova, blago barena, u salatama, sendvičima, supama, uz jaja, ili izblendana kao pesto sos.